Србија до краја године усваја свеобухватну регулативу за вештачку интелигенцију, у потпуности усклађену са ЕУ стандардима (EU AI Act). Главни циљ будућег закона јесте стварање безбеднијег дигиталног окружења, заштита приватности грађана и постављање јасне рампе злоупотребама у мрежном простору, уз истовремену подршку домаћем иновационом екосистему.
Нови правни оквир за дигитално доба
Брзи развој и све присутнија примена технологија заснованих на вештачкој интелигенцији (AI) донели су бројне олакшице, али и озбиљне безбедносне и етичке изазове. Како би се уредила ова област, Република Србија припрема свој први Закон о вештачкој интелигенцији, чије је усвајање у Народној скупштини најављено до краја ове године.
Према наводима представника Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Србија не касни са доношењем ове регулативе, већ кроз међународну сарадњу креира активан правни систем који балансира између заштите грађана и развоја IT сектора и домаћих стартап компанија.
Кључне новине које доноси нови закон
Једна од најважнијих промена за све кориснике интернета биће обавеза да свака слика, видео или аудио-запис који су настали или су измењени помоћу вештачке интелигенције морају имати јасну и видљиву ознаку. Ово је кључни корак у борби против deepfake превара, манипулација и ширења дезинформација.
По узору на европски AI Act, системи вештачке интелигенције сврставаће се према нивоу ризика. Системи високог ризика - који могу утицати на безбедност, здравље, запошљавање или критичну инфраструктуру - подлежаће строгом надзору, процени усклађености и обавезној евиденцији у оквиру новог Регистра AI модела.
Закон предвиђа и строгу забрану свих AI система који се користе за манипулацију људима, злоупотребу рањивих група или аутоматизовано друштвено бодовање грађана (social scoring).
Борба против deepfake превара и заштита приватности
За сваког корисника интернета у Србији, једна од најзначајнијих одредби закона односиће се на транспарентност. Грађани ће у сваком тренутку морати да буду обавештени уколико ступају у интеракцију са AI системом (нпр. четботовима) или када конзумирају медијски садржај који је вештачки креиран.
У доба када су све чешће финансијске преваре, уцене и дезинформације креиране генерисањем гласа или лика познатих личности и обичних грађана, ово правило представља важан механизам заштите дигиталног интегритета сваког појединца.
Основни принцип и европског акта и нашег закона јесте да човек мора остати у центру свих одлука - технологија треба да служи људима, а не да их угрожава или доноси критичне одлуке без људског надзора.
Улога едукације и грађење поверења
Удружење „Сајбер Србија“ посебно истиче да само доношење закона и техничко означавање садржаја нису довољни уколико нису праћени континуираном едукацијом становништва. Заштита на мрежи почиње подизањем свести и дигиталном писменошћу грађана - да препознају потенцијални ризик, критички анализирају информације и правилно користе нове алате.
Фокус нове регулативе јесте управо изградња поверења у савремене технологије. Стабилним законским оквиром Србија омогућава развој домаће IT индустрије и спречава да дигитални простор постане полигон за злоупотребе.